Kampanja za zaštitu Šodroša, Dunavca i Kameničke ade uvrštena je među regionalne primere žena koje brane životnu sredinu i ljudska prava u Evropi i Centralnoj Aziji

Od Šodroša do UN: Borba za očuvanje novosadskih obala u međunarodnom izveštaju o ženama koje brane životnu sredinu

Međunarodni izveštaj UN Women predstavio je kampanju za zaštitu Šodroša i prirodnih obala Dunava u Novom Sadu kao primer ženskog liderstva u odbrani životne sredine i ljudskih prava.

Sa velikim zadovoljstvom delimo vest da je višegodišnja borba za očuvanje Šodroša, Dunavca, Kameničke ade i prirodnih obala Dunava u Novom Sadu predstavljena u najnovijem regionalnom izveštaju organizacije UN Women posvećenom ženama koje brane životnu sredinu i ljudska prava.

U posebnoj studiji slučaja autorke izveštaja analiziraju kampanju pokrenutu povodom izgradnje IV mosta i pratećih građevinskih zahvata na području jednog od poslednjih očuvanih poplavnih područja u Novom Sadu. U izveštaju se navodi da ovo područje ima izuzetnu ulogu u zaštiti od poplava, očuvanju biodiverziteta i zaštiti izvorišta vode za piće.

Posebno je istaknuto da je kampanja rasla kroz informisanje javnosti, uključivanje građana, stručna istraživanja, pravne aktivnosti i korišćenje međunarodnih mehanizama zaštite životne sredine. Navodi se i da su žene imale ključnu ulogu u povezivanju naučnih, pravnih i građanskih aktivnosti usmerenih na zaštitu ovog prostora.

Za nas predstavlja značajno priznanje činjenica da je slučaj Šodroša uvršten među primere iz regiona Evrope i Centralne Azije koji ilustruju izazove sa kojima se suočavaju branioci životne sredine. U izveštaju se pominje i hapšenje aktivistkinje Daniele Stojković Jovanović tokom protesta 2022. godine, kao i međunarodne aktivnosti vođene pred Bernskom, Arhuskom i Ramsarskom konvencijom.

Dodatnu vrednost predstavlja činjenica da su među korišćenim izvorima navedene i stručne analize i tekstovi nastali tokom rada na zaštiti novosadskih obala, čime su iskustva iz lokalne zajednice postala deo međunarodne dokumentacije o zaštiti životne sredine i ljudskih prava.

Ova objava nije samo priznanje za pojedince ili organizacije. Ona potvrđuje da pitanja očuvanja prirodnih obala Dunava, biodiverziteta i zaštite izvorišta pijaće vode predstavljaju teme od šireg javnog značaja koje prevazilaze lokalne granice.

Zahvaljujemo autorkama izveštaja na pažljivom, objektivnom i profesionalnom predstavljanju slučaja Šodroša. Verujemo da međunarodna vidljivost ovakvih primera doprinosi jačanju zaštite prirode i položaja svih koji se za nju zalažu.

Referenca:

This report was prepared by Camille Pross under the supervision and guidance of Rebeca Acín Rivera, who also provided review and technical direction throughout.

Women Environmental Human Rights Defenders in Europe and Central Asia: Challenges, Protection Needs and Recommendations, UN Women Regional Office for Europe and Central Asia, 2026.

Geographic coverage: Europe and Central Asia

Subject areas: Access to justice and legal protection Climate change Environmental protection Human rights Peace and security Women’s rights

Resource type(s): Research papers

UN Women office publishing: Europe and Central Asia Regional Office

Publication year

2026

Number of pages

40

Publishing entity/ies: United Nations Entity for Gender Equality and the Empowerment of Women (UN Women)

ČIJE SU NAŠE REKE, PRIOBALJE I OBALE

Po Uredbi o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene međunarodnog vodnog puta E 80 – Dunav (Panevropski koridor VII) koja je usvojena 2015. godine od strane Vlade RS jasno stoji i sledeće: U sklopu aktivnosti na sprovođenju Konvencije o zaštiti Dunava, Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR) utvrdila je deklaraciju Dunavski sliv – reke u srcu Evrope (Dunavska deklaracija, 2004), kojom su potvrđene međudržavne obaveze na: implementaciji Okvirne direktive o vodama (WFD) i Direktive o proceni i upravljanju rizicima od poplava (2007), pre svega izradom plana upravljanja rečnim slivom i implementacijom Akcionog programa za održivu zaštitu od poplava u slivu Dunava (2004); smanjenju ukupne količine organskih materija u slivu Dunava do 2019. godine radi postizanja dobrog ekološkog statusa i obnove ekološki održive ravnoteže tih materija u Crnom moru; prestanku ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda naselja sa više od 10.000 ES i svih velikih industrijskih pogona do 2015. godine; postepenom prestanku ispuštanja materija koje predstavljaju najveći rizik za vodene ekosisteme u Dunavskom slivu i značajnom smanjenju ispuštanja ostalih materija, izmeni trenda fizičke degradacije vodenih ekosistema vraćanjem sekcija Dunava i njegovih pritoka u prirodno stanje (obnovom poplavnih područja, ponovnim povezivanjem vlažnih i retenzionih područja i minimiziranjem uticaja novih projekata na fizičku degradaciju ekosistema); zaštiti, očuvanju i obnovi biološke raznovrsnosti i različitih staništa (posebno retkih i ugroženih vrsta) i jedinstvenog ekosistema Delte Dunava;osiguranju da razvoj poljoprivrednog sektora ne dovede do degradacije kvaliteta životne sredine Dunava i njegovih pritoka, razvoju inventara emisija i transgranične mreže monitoringa za ocenu kvaliteta vode Dunava, i dr.

                            

 U ovoj uredbi između ostalog stoji da se Ribarsko ostrvo nalazi u grupi područja u postupku proglašenja zaštite na području Prostornog plana. ( 2) Spomenik prirode Ribarsko ostrvo, okvirne površine 7ha, grad Novi Sad ). Nažalost grad Novi Sad 2007. godine odbija da donese Akt o zaštiti pomenutog područja.

Ovo, dalje znači, da ukoliko je proces u postupku proglašenja zaštite, po zakonu o zaštiti životne sredine prema njemu se postupa kao da je već zaštićen! ( Zakon o zaštiti životne sredine, član 42). Ovde imamo jasnu neusaglašenost između republičkog i pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, jer u centralnom registru republičkog zavoda jasno stoji da se Spomenik prirode Ribarsko ostrvo nalazi u procesu zaštite, dok pokrajinski zavod odgovara da zaštite nema.

Ukupna površina zaštićenih i predviđenih za zaštitu područja prirodnih vrednosti obuhvaćenih Prostornim planom iznosi oko 1.173 km2 (oko 1.072 km2 postojećih i oko 101 km2 u postupku ili planirano za zaštitu), od čega oko 81 km2 obuhvata neposredni pojas zaštite vodnog puta (oko 77,4 km2 postojećih i oko 4 km2 u postupku ili planirano za zaštitu), a zaštićena područja izlaze na obalu Dunava u ukupnoj dužini od oko 265 km (od čega oko 230 km postojećih i oko 35 km u postupku ili planirano za zaštitu).

Podunavsko kulturno područje, utvrđeno Prostornim planom Republike Srbije na osnovu izražene koncentracije nepokretnih kulturnih dobara, njihove istorijske, kulturne i stilske povezanosti, predstavlja zajedno sa zaštićenim prirodnim vrednostima polazište za očuvanje identiteta koridora vodnog puta i njegovog okruženja.

Priobalno zemljište (inundaciono područje) između nasipa za odbranu od poplava i korita Dunava na zaštićenoj strani iza nasipa u širini ne manjoj od 100 m od nožice nasipa na unutrašnjoj branjenoj strani (odnosno 50 m od nožice nasipa na svim branjenim površinama deonice vodnog puta na području u obuhvatu generalnih planova za gradove), kao i područje nezaštićeno od poplava sa visinom obale od oko 10 m, može se koristiti na način kojim se ne ugrožava sprovođenje odbrane od poplava i obavljanje drugih aktivnosti koje se odnose na upravljanje vodama.

Da ne dužim dalje, Zakon o vodama, Zakon o zaštiti životne sredine, Okvirna direktiva o vodama kao i veliki broj međunarodnih protokola, ugovora i deklaracija jasno govore da je u pitanju NEPOSREDNI ZAŠTITNI POJAS- sa trasom međunarodnog vodnog puta ( širine do 200m).

Ključne međunarodne konvencije i strategije od značaja za prostorni razvoj i uređenje Koridora VII

U procesu prostornog razvoja i uređenja Koridora VII i integracije sa zemljama dunavskog sliva, Republika Srbija će morati da primenjuje strateške evropske dokumente, posebno evropsku politiku prostornog/teritorijalnog razvoja (Teritorijalna agenda EU do 2020. godine, Vodeći principi za održiv prostorni razvoj evropskog kontinenta), Geteboršku strategiju i strategiju Evropa 2020 (Strategija za mudar, održiv i inkluzivan rast, kao zamena za Lisabonsku strategiju), kao i brojne sporazume i konvencije (međunarodne, evropske, transgranične i prekogranične). Za razliku od Teritorijalne agende iz 2007 godine, u kojoj je transport imao značajnije mesto, prema Teritorijalnoj agendi EU do 2020. godine (Teritorijalna agenda Evropske unije do 2020. godine – Ka inkluzivnoj, pametnoj i održivoj Evropi raznovrsnih regiona), usvojenoj 2011. godine, dostupnost različitih vidova saobraćaja, uključujući i vodni transport, predstavlja preduslov teritorijalnog povezivanja, kao peti od šest prioriteta prostornog razvoja. Poseban značaj pridaje se intermodalnim rešenjima i daljem razvoju transevropske transportne mreže. U pratećem dokumentu Agende (Stanje i perspektive prostora EU – ažurirana verzija), unutrašnji vodni putevi su označeni kao nezamenjive arterije, sa velikim uticajem na industrijski, urbani i kulturni razvoj, ali bez dalje razrade. Strategija Evropa 2020. transport vidi kroz prizmu modernizacije svih vidova saobraćaja, smanjenje emisija ugljen-dioksida, dalji razvoj logistike i „inteligentno” upravljanje. Vodni transport nesporno je jedan od vidova transporta koji je najbliži ciljevima ove strategije.

U prostorno-funkcionalnom smislu, od posebnog značaja za Republiku Srbiju u procesu evrointegracija jeste Zajednička sveobuhvatna strategija za zemlje dunavskog sliva (Strategija Evropske unije za Dunavski region sa Akcionim planom), koju je Evropska komisija usvojila decembra 2010. godine i čije prioritetne oblasti (stubovi) su:

- povezivanje Podunavskog regiona (poboljšanje mobilnosti i intermodalnosti; 

- podsticanje održive energetike; podsticanje kulture i turizma kao i direktnih kontakata među ljudima);

- zaštita životne sredine u Podunavlju (ponovno uspostavljanje i očuvanje kvaliteta voda; upravljanje rizicima po životnu sredinu; očuvanje biodiverziteta, predela i kvaliteta vazduha i zemljišta);
rad na prosperitetu Podunavlja (razvoj društva zasnovanog na znanju kroz istraživačku delatnost, obrazovanje i informacione tehnologije; 

- podrška konkurentnosti preduzeća; ulaganja u ljude i njihove veštine);
jačanje Podunavskog regiona (dalji razvoj institucionalnih kapaciteta i saradnje; 

- zajednički rad na jačanju bezbednosti).

Zaključak:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u što hitnijem roku mora početi da primenjuje krovni Zakon o vodama, i mora izdati nalog vodoprivrednim preduzećima da prionu na vodno razgraničavanje, koje dalje znači prepoznavanje vodnog zemljišta kao takvog, i definisanje istog u katastarskim knjigama.

Međunarodna zajednica mora biti pravovremeno informisana o suludim namerama političkog i izvršnog upravljačkog tela grada Novog Sada o zatrpavanju krucijalno važne plavne površine na samom ulasku u grad.

Građanstvo Novog Sada mora se izboriti za očuvanje javne površine- poslednje prirodne oaze u gradu, sa izuzetnim značajem kao izuzetno stanište ptica i drugih strogo zaštićenih vrsta na Dunavcu, Šodrošu i kameničkoj adi.

Online panel: 

„Privatizacija gradova ili ekocid na vodi?!”

Panel diskusija u okviru projekta „Efekat pregleda”

Učesnici panel diskusije:

Radomir Lazović, član malog veća građanske inicijative „Ne davimo Beograd”

Tihomir Milovac, muzejski savetnik u MSU Zagreb. i zastupnik u skupštini Grada Zagreba – Nezavisna lista Zagreb

Daniela Stojković, osnivačica i članica „Danube Civil Society Forum”, i posmatrač Internacionalne komisije za zaštitu reke Dunav

Moderatori: Novi Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, pisac i građanski aktivista, i Zoran Erić, MSU Beograd

https://www.facebook.com/watch/?v=1116752338749387

O Dunavu- Paks- Serbia- Hungary

Podržite BatoLabo, transevropski umetničko-naučni navigacijski projekat za žive reke: https://www.batolabo.com

Ove godine, 2026., Dunav nikada nije bio tako nizak. Od juna, rijeka je oborila svoje rekorde niskog vodostaja. U Mađarskoj, kako bi spasila svoju nuklearnu elektranu Paks, država je na brzinu izgradila kamenu strukturu, branu, u koritu rijeke Dunav bez ekološke dozvole. U Srbiji, nizvodno, gotovo niko nije čuo za to.

Za ovaj Fillo Café, BatoLabo poziva na Fillonnerie mađarskog hidrologa, Dániela Szávoszt-Vassa, i dvije srpske aktivistkinje, Danielu Stojković i Milicu Milenković, koje će istaknuti šta rijeka otkriva o našim društvima. Žrtvovane obale reka i močvare u Novom Sadu, mostovi koje je izgradila ista kompanija koja je renovirala željezničku stanicu u Novom Sadu, međunarodna komisija koja odbija intervenisati zbog nacionalnog pitanja i ... Napokon, stanovnistvo koje se vodjeno Studentskim Pokretom budi nakon tragedije od 1. novembra 2024. godine.Ova dirljiva svedočanstva otkrivaju izolaciju onih koji sami pokreću pravne postupke, gradonačelnika koji je na televiziji nazvao aktivistu izdajnikom, zatvorski sistem i strah koji su usadili u porodice aktivista.

I uprkos svemu tome, energija omladinskog pokreta koji mobilizuje i pobeđuje na izborima!

Uključena je i priča o brani Gabčíkovo-Nagymaros, jednoj od najznačajnijih rečnih borbi u srednjoj Evropi.

Na kraju, knjiga se bavi širim pitanjem kako izgraditi solidarnost među stanovnicima Dunava i između različitih slivova.

00:00 Suvi Dunav

01:05 Paks: Kamenje u reci

14:53: Dunav, ogledalo naših društava

17:05: Drugo poglavlje: Borbe

23:03: Stanica, mostovi, korupcija

27:15: Nakon tragedije, „Sve se promenilo“

38:40: Protest, ekološka pobeda

46:16: Malo istorije: Kada stanovnici reke kažu ne Gabčíkovo-Nagymarosu

48:43: Kakva solidarnost postoji među stanovnicima Dunava?

Učestvuju: Dániel Szávoszt-Vass (hidrolog), Daniela Stojković i Milica Milenković (srpski aktivisti), Eric Baude (Dunavska kultura), Pierre Sobeski (operater barže, prijatelj Batolaba).

Animacija: Chloé Löwy-Girardeau, Samuel Botreau, Lucas Spadaro iz BatoLaboa, The Call of the Rivers.

#Dunav #Srbija #NoviSad #Batolabo #CaféFillo #Voda

Biodiversité et pollution En Serbie, les écologistes qui s’attaquent à la corruption sont pris pour cibles

Après deux ans de mobilisation étudiante, le président serbe a démissionné pour provoquer des élections anticipées. Rencontre avec la militante écologiste Daniela Stojković Jovanović, engagée pour la préservation du Danube et harcelée par le pouvoir.

Lucie Delaporte

23 octobre 2026 à 16h04

PaksPaks (Hongrie).– Daniela Stojković Jovanović s’est portée volontaire pour être « observatrice internationale » des élections législatives du dimanche 25 octobre en Serbie, provoquées par la démission du président Aleksandar Vučić en septembre, après deux ans de manifestations étudiantes. Inquiète du climat politique asphyxiant à Belgrade, celle qui a déjà payé très cher ses combats dans une Serbie qui s’est enfoncée dans un autoritarisme de plus en plus mafieux prévient : « Nous espérons tellement de ces élections, nous ne voulons pas qu’elles soient volées par le pouvoir. »

Le mouvement de la jeunesse serbe est né après l’écroulement de l’auvent de la gare de Novi Sad, le 1er novembre 2024, qui a causé la mort de quinze personnes et est devenu le symbole de la corruption du régime. 

« Ces jeunes qui manifestent depuis deux ans sont aussi un soutien aux combats écologistes que je mène. Ils sont très courageux », estime Daniela Stojković Jovanović, engagée depuis plus de trente ans pour la protection du Danube. La militante écologiste serbe a créé l’ONG Svet i Dunav (ou World and Danube) en 2002, prolongation de la revue bilingue consacrée au Danube qui réunissait artistes, chercheurs et chercheuses autour des enjeux écologiques du fleuve à la fin des années 1990.

On la rencontre dans le sud de la Hongrie, à bord de BatoLabo, cette expédition scientifique et artistique qui documente la santé des fleuves d’Europe, et invite des activistes pour parler du Danube. Elle est venue observer le barrage de pierres de Paks, à 100 kilomètres au sud de Budapest, lancé cet été à la demande du premier ministre, Péter Magyar, pour empêcher l’arrêt de l’unique centrale nucléaire du pays. Un chantier qui ne sera pas sans conséquence sur les écosystèmes en aval, en Serbie notamment.

Ce jour-là, Daniela Stojković Jovanović est venue avec son amie Milica Milenković, qui a travaillé pendant de nombreuses années au sein de la direction de l’eau du ministère de l’agriculture et s’en est trouvée brutalement licenciée il y a quatre ans pour avoir accordé trop d’importance aux ONG environnementales.

Défense des zones humides

« La répression en Serbie touche particulièrement les écologistes parce qu’ils combattent des projets d’aménagement qui sont le symbole de la corruption », détaille-t-elle. Daniela Stojković Jovanović est devenue une figure de la lutte écologiste à Novi Sad, en participant au mouvement de protection de la zone humide, menacée par les grands projets immobiliers lancés par la mairie ces dernières années.

En 2022, sous le mandat du maire Miloš Vučević (Parti progressiste serbe, SNS), le parti du président, la ville a adopté un plan d’urbanisme prévoyant la destruction de zones humides et de forêts alluviales majeures à Šodroš, Kamenička ada et Ribarsko ostrvo. Pour bâtir un grand complexe résidentiel et commercial, le projet mord sur 165 hectares de terres protégées au bord du Danube et s’assoit sur toute la réglementation européenne de protection de ces écosystèmes classés « d’intérêt international majeur ».

Daniela Stojković Jovanović s’engage à corps perdu contre ce projet qui menace non seulement « le poumon vert » de Novi Sad, un lieu de nidification pour les oiseaux, mais également une des plus importantes sources d’eau potable de la région. « Pour des intérêts financiers, ce pouvoir a détruit le pays », soupire-t-elle.

Elle a créé il y a douze ans un « forum de la société civile » pour la préservation du fleuve, une organisation regroupant tous les pays du bassin du Danube, qu’elle a coprésidée pendant neuf ans. Daniela Stojković Jovanović a collaboré, à ce titre, pendant des années avec l’ICPDR, l’institution européenne chargée de la protection du fleuve qui traverse dix pays européens, tout en continuant à animer son ONG, Svet i Dunav.  

« Pendant de nombreuses années, j’ai cru que le dialogue, l’expertise et la participation du public suffiraient à protéger nos écosystèmes. Lorsque ces mécanismes se sont révélés insuffisants, je me suis tournée vers l’action juridique, en collaboration avec des avocats et des experts en droit de l’environnement », raconte-t-elle.

Régulièrement désormais, les militants écologistes sont mis en prison, parfois juste quelques jours, pour les intimider.

Daniela Stojković 

Quand le maire de Novi Sad annonce son pharaonique projet, elle rappelle qu’il contrevient à tous les engagements européens et notamment à la convention de Berne, qui vise à assurer la conservation de la flore et de la faune sauvage, et de leurs habitats naturels. Svet i Dunav dépose une plainte pénale contre la direction de l’entreprise publique censée protéger ces espaces naturels essentiels. « C’est là que je suis devenue l’ennemie publique pour ce gouvernement », affirme Daniela Stojković Jovanović.

Au lendemain de son dépôt de plainte, elle est arrêtée sur la zone protégée occupée par la police pour « trouble à l’ordre public », et passe quelques heures au commissariat avant d’être relâchée. « Régulièrement désormais, les militants écologistes sont mis en prison parfois juste quelques jours pour les intimider », rapporte-t-elle. En 2024, trois militants opposés à la mine de lithium de Rio Tinto ont passé entre trente et quarante jours en prison, là aussi pour « troubles à l’ordre public ».

Après qu’elle a reçu une série d’amendes dont elle ne comprend pas le motif, tous les comptes bancaires de la militante et de son ONG sont gelés. Le maire de Novi Sad, qui deviendra premier ministre en 2024, la traite de « dangereuse ennemie à la patrie » lors d’un entretien télévisé. Plus possible de décrocher un travail dans son secteur. « Les premiers mois, on se dit qu’on va tenir mais ensuite cela devient très compliqué », reconnaît celle qui a dû ces dernières années travailler sur les marchés ou comme femme de chambre dans l’hôtellerie. Partie en Allemagne pour se ressourcer chez des amis, elle a tenté, en vain, d’y demander l’asile politique. 

Les élections qui arrivent, malgré les risques de fraudes, ouvrent l’espoir pour elle « d’une nouvelle ère » qui permettra de tourner la page des années Vučić, auquel Emmanuel Macron n’a rien à reprocher depuis qu’il lui a vendu quatorze Rafale en 2024.

Lucie Delaporte

À lire aussi

Požar na Petrovaradinskoj adi- ugrožena sanitarna zona

 

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Požar u Petrovaradinu pokazuje opasnost novog zakona o prenameni šuma

Novi Sad, 10. septembar 2026 — Organizacija Svet i Dunav upozorava javnost da je požar koji je 9. septembra zahvatio šumu kod plaže Oficirac u Petrovaradinu, ugrozio sanitarne zone Petrovaradinske ade i izazvao poremećaje u vodosnabdevanju Novog Sada.

Ovaj događaj se dešava neposredno nakon usvajanja izmena Zakona o planiranju i izgradnji, koje omogućavaju da šumsko zemljište uništeno požarom može da promeni namenu i postane građevinsko zemljište. Time se otvara prostor da se požar koristi kao pravni alibi za urbanizaciju u sanitarnim zonama od vitalnog značaja za vodosnabdevanje građana.

Požar ne sme postati pravni alibi za gradnju u sanitarnoj zoni.

Naglašavamo:

• Sanitarna zona Petrovaradinske ade obezbeđuje kapacitet od 600 l/s pitke vode za Novi Sad.

• Svaka prenamena zemljišta u ovoj zoni direktno ugrožava javno zdravlje i bezbednost.

• Novi zakon, donet bez javne rasprave, omogućava zloupotrebu vanrednih događaja poput požara u korist investitora.

Organizacija Svet i Dunav poziva nadležne institucije da:

1. Hitno izvrše procenu štete i obezbede sanitarne zone Petrovaradinske ade.

2. Onemoguće svaku prenamenu izgorelog zemljišta u građevinsko u okviru sanitarnih zona.

3. Uspostave transparentan proces donošenja odluka koji štiti javni interes i zdravlje građana.

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/pozar-u-petrovaradinu/

Novi Sad, Dunav, Bernska konvencija- Status Quo leta 2026.

 

Zajednički brief – Novi Sad, Dunav, Bernska konvencija

1. Procena uticaja (EIA)

• Ministarstvo zaštite životne sredine: „Uprava za zaštitu životne sredine dala je saglasnost na Strateški izveštaj o proceni uticaja na životnu sredinu, izrađen od strane JP Urbanizam Novi Sad 2018. godine.“

• Naš dokaz: Zakon o proceni uticaja (čl. 10 i 14) zahteva ažurne podatke. Dokument star 7+ godina ne odražava realno stanje. „Plan nije zakonit, nije tehnički održiv i nije bezbedan, te predlažem njegovo povlačenje.“

2. Mostovi preko Dunava

• Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture: „Mostovi i propusti projektovani su tako da obezbede dovoljan protok i očuvaju prirodni režim voda.“

• Naš dokaz: IV most (Šodroš–Kamenička ada) uništava zaštićeno stanište NSA22a; V most (Petrovaradinska ada–Ratno ostrvo) uništava koloniju sive čaplje. „Prostor obuhvata međunarodni ekološki koridor Dunava, čije narušavanje bi predstavljalo kršenje Bernske konvencije.“

3. Sanitarne zone

• Ministarstvo zaštite životne sredine: u izveštaju nema ni jedne rečenice o sanitarnoj zoni A Petrovaradinske ade i Ratnog ostrva.

• Naš dokaz: Zakon o vodama (čl. 79–82) nalaže obaveznu analizu sanitarnih zona. „Nasip kod Šodroša i Kameničke ade označen je kao kritična tačka za zaštitu gradskog vodosnabdevanja.“

4. Inspekcija

• Republička inspekcija za zaštitu životne sredine: „Izvršena je kontrola na parcelama u KO Novi Sad II i KO Sremska Kamenica.“

• Naš dokaz: Nema podataka o rezultatima (kvalitet vode, stanje staništa, zapisnik). „Svi navedeni dokazi – geološka karta, studija ‘Danube Flood Risk Map’ i odluke Bernske konvencije – međusobno se potvrđuju i ukazuju da bi usvajanje plana dovelo do ozbiljnih ekoloških, hidroloških i pravnih posledica.“

5. Nadležnost

• Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine: „Sekretarijat nije nadležan za postupak procene uticaja u ovom slučaju.“

• Naš dokaz: Zakon o zaštiti životne sredine (čl. 5 i 6) nalaže koordinaciju svih nivoa vlasti. „Ignorisanje odluka Bernske konvencije značilo bi kršenje međunarodnih obaveza Srbije i dovelo bi do ozbiljnih reputacionih posledica.“

Zaključak

Zvanični organi se pozivaju na zastarele dokumente i formalne procedure. Naše primedbe i dokazi jasno pokazuju povrede domaćih zakona, EU direktiva i međunarodnih konvencija, uz konkretne naučne studije i geološke karte.

Poruka javnosti: Kada se zvanični navodi stave uz naše dokaze, razlika je očigledna – vlast prikriva, a građani dokumentuju.

Sednica Komisije za planove povodom PDR Liman 3 i 4 pokazala je kako se javni interes gazi zarad privatnog profita.

Još jedna šarada u Novom Sadu!

Današnja sednica Komisije za planove povodom PDR Liman 3 i 4 pokazala je kako se javni interes gazi zarad privatnog profita.

Daniela Stojković Jovanović upozorila je na zahtev za momentalno povlačenja plana iz procedura, dok ne dođe do usklađivanja sa nacionalnim zakonima i međunarodnim obavezama.

Ključne poruke

Građani, aktivisti i stručnjaci napustili su sednicu nakon što su njihove primedbe sistematski odbijane bez obrazloženja.

Advokat Srđan Kovačević upozorio je na očigledan sukob interesa – predsednik Komisije projektovao je za istog investitora koji je naručio plan.

Bernska konvencija je jasno naložila obustavu radova na obali DUNAVA zbog rizika po staništa i biodiverzitet. Komisija je to ignorisala.

Plan predviđa zgrade do 14 spratova, uz manjak zelenila, parkinga i nerešenu kanalizaciju – dok se građanima obećava „park“ koji u realnosti nestaje pod betonom.

Građani žele šumu drveća, a ne šumu solitera.

Poziv

U Novom Sadu u toku je sahranjivanje urbanizma a procvat zloupotrebe zakona i javnog prostora.

Tražimo povlačenje PDR Liman 3 i 4 i izradu novog plana u skladu sa zakonima, međunarodnim obavezama i potrebama građana!

Bern Convention: Protecting Europe’s biodiversity

YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava/Lawyers' Committee for Human Rights

The Danube Daily