Dopuna žalbe ispred Biroa Bersnke konvencije, CAsE No: 1-2022

Usled izostanka propisane reakcije niza državnih i javnih institucija, sudstva i policije, kao i nadležnog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (u daljem tekstu Zavoda) na već dostavljenu argumentaciju o neophodnosti zaštite Kameničke ade, Dunavca i Šodroša, predstavljene u Inicijativi o zaštiti Ribarskog poluostrva, Kameničke ade, Dunavca i Šodroša, podnosimo dopunu žalbe zavedene od rednim brojem 1-2022. Podsećamo da je ranije (2021)podneta i Peticija za očuvanje i unapređenje Dunavca, Kameničke ade, Šodroša i Ribarskog ostrva koju je potpisalo 8.500 građanki i građana Novog Sada. U skladu sa potraživanjem Zavoda da PZZP-u da NVO SVET I DUNAV dostavi sirove podatke o biodiverzitetu pomenutog područja to ovom prilikom i činimo. Prvom Odlukom Bernske konvencije, a po tumačenju Pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode: “Preporuka Biroa stalnog komiteta Bernske konvencije (dopis 07.10.2022. godine) navodi da se podstiče saradnja podnosioca žalbe (NVO SVET I DUNAV) sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode kroz dostavljanje georeferenciranih podataka za svaki pojedinačni unos značajnih vrsta.”

 

 

Neverovatan je proces odbijanja saradnje od strane institucije koja je osnovana sa ciljem zaštite prirode. Zapravo pre sprovedene peticije Zavodu je podneta Inicijativa o zaštiti Ribarskog poluostrva, Kameničke ade, Dunavca i Šodroša. Nažalost, nakon toga je usledio odgovor Zavoda da u narednih 10 godina ne raspolaže finansijskim sredstvima da bi se bavio monitoringom nad predmetnim područjem.  Dalja istraživanja biodiverziteta izuzetno ugroženog staništa 213 strogo zaštićenih vrsta na području od oko 170 ha Kameničke ade, Dunavca i Šodroša. su ispred nas i svih zainteresovanih udruženja, pojedinaca i grupa građana. 

Značajni prilozi ( Alleged habitat destruction in the area of Novi Sad due to proposed infrastructure constructions- Council of Europe, Secretary of the Bern Convention) kao što su: tri Excel tabele sa podacima o pticama (podaci iz Naturalist baze podataka, podaci prikupljani bez online baze podataka, podaci iz digitalizovanog članka iz 1989. godine), dve Excel tabele sa podacima o sisarima (šišmiši i ostali sisari) i jedna Excel tabela sa podacima o nalazima različitih beskičmenjaka, pre svega insekata. Izmene u odnosu na podatke predstavljene u Inicijativi, odnosno novozabeležene vrste navedene su i istaknute u Word dokumentu kao prilog Inicijativi, koja je zapravo studija o realnim, prirodnim vrednostima predmetnog područja. Ove vrednosti su već dobro poznate široj i stručnoj javnosti, a pogotovo stručnjacima Zavoda iz čijih rešenja smo saznali da se radi o zaštitnoj zoni Nacionanog parka „Fruška gora“, međunarodnom ekološkom koridoru, vodoplavnom močvarnom ekosistemu staništu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta pod kodovima NSA22A i NSA22B. Inicijativa donosi nalaze skoro 200 strogo zaštićenih vrsta životinja i biljaka, a sada vam dostavljamo podatke za mapirane lokacije 160 strogo zaštićenih vrsta u Republici Srbiji na predmetnom području. Takođe, na spisku se nalazi 164 vrsta ptica, sisara i beskičmenjaka koji se nalaze na aneksima Bernske konvencije, a čak 40 vrsta ptica se nalazi u Crvenoj knjizi ptica Srbije. Važno je istaći da se ukupan biodiverzitet ovog područja procenjuje na preko 3.000 vrsta biljaka i životinja! Naša istraživanja biodiverziteta se nastavljaju, a mi zahtevamo od nadležnih da reaguju!

Prilozi Bernskoj žalbi:

Table in Excel ( 21. Ptice ribarskog ostrva, Ciconia 1, 1989. (eng)
Table – Insekti ( 22. Ribarsko ostrvo i Kamenička ada INSEKTI podaci FINAL.xls (eng)
Table - 23. Šodroš spisak vrsta slepih miševa (eng)
Table- 16. Sodros ribe
Table- 24.Šodroš spisak vrsta, sisari (eng)
Table- 25. Šodroš SUM baza Naturalist (eng)
Table- 25. Šodroš SUM slobodni podaci za Bern (eng) 

Iskreno se nadamo da će dostavljeni podaci biti razmatrani u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode kao što je i traženo usmerenim navodom od strane međunarodne zajednice - Bernske konvencije. Stoga koristimo ovu priliku da obavestimo Zavod i sve nadležne institucije da se na području Kameničke ade i Šodroša, dokumentovanom staništu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta, potencijalnog zaštićenog područja, ekološkog koridora, zaštitne zone Nacionalnog parka „Fruška gora“ mesecima unazad odvija uništavanje u svom najinvazivnijem obliku uz potpuno ignorisanje Zakona o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa ( Sl.Glasnik RS- Međunarodni ugovori). U posedu smo informacija, kao i dokaznog materijala o razmerama uništavanja navedenog područja ( špic Kameničke ade), kao i višestrukih kršenja uslova zaštite koje je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode propisao: https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/323003/Novi-most-u-Novom-Sadu-ili-obilaznica-oko-uslova-zastite-prirode.html. Takođe, upozoravamo Zavod, ali i sve nadležne institucije o direktnoj ugroženosti preko XXX strogo zaštićenih vrsta na Kameničkoj adi jer se tokom zabranjenog perioda odvijala i dalje planira seča stabala na predmetnom području. U dosadašnjim nelegalnim sečama posečeno je 20 starih belih topola (u julu mesecu 2022. godine), najmanje dve vrbe na Kameničkoj adi tokom decembra, dok je čak 74 stabala obeleženo i iščekićano sa obe strane obale Šodroša, tačnije predviđeno za obaranje.

Posebno naglašavamo da javnost i dalje nije upoznata sa Izveštajem studije procene uticaja na životnu sredinu na izgradnju mosta, kao i očito neophodnih pomoćnih mostova, te pristupnih saobraćajnica. Reč je o drugoj fazi fazne izgradnje privremenih saobraćajnica koja se odnosi na bačku stranu, dok je dozvola za sremsku stranu ishodovana 31. maja ove godine. Direktor "Koridora" Aleksandar Antić tada je rekao da je eksproprijacija na sremskoj strani završena, a da je preostalo da se reguliše nekoliko parcela na novosadskoj strani. I za ovu fazu radova utvrđeno je da ne postoji zakonska obaveza pokretanja procedure procene uticaja na životnu sredinu. Saznajemo od gospođe Pavkov predstavnice Ministarstva za zaštitu životne sredine ( 10.01.23) : Od Rešenja o potrebi procene uticaja i određivanju obima i sadržaja 'Koridori' su imali godinu dana da dostave Studiju i ista je dostavljena Ministarstvu prošle nedelje, tako da je u toku administrativna provera zahteva s obzirom na to da je dalji korak ministarstva davanje saglasnosti ili ne na ovu studiju",

Javnost mora da bude upoznata i sa planiranim mitigacionim merama koji bi morali da se nalaze u Studiji, što takođe potražuje biro Bernske konvencije koji je otvorio proces u vezi sa ovim problemom prema prijavi NVO „Svet i Dunav“. Strateška procena uticaja na životnu sedinu izrađena za potrebe GUP-a za Novi Sad do 2030. godine ne može biti primenjiva na ovako invazivan projekat u zakonski definisanom staništu velikog broja strogo zaštićenih vrsta životinja. Ukoliko se neki radovi i sprovode, to postupanje mora biti u skladu sa zakonima, propisima i pravilnicima koji se odnose na očuvanje prirode na predmetnom području.

Ono što je na delu jeste stihijsko i rušilačko divljanje protiv prirode i ljudi i mi zato pitamo: Da li je moguće da se svi ovi radovi izvode bez Studije procene uticajana životnu sredinu i dobijenih uslova zaštite prirode koju bitrebalo da dobije neka od kompanija koje izvode invazivne radove naterenu (CRBC ili Milenium tim)?

Nakon svega navedenog i dostavljenih podataka zahtevamo hitnu reakciju Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Ministarstva za zaštitu životne sredine i Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine. Novosadska javnost očekuje odgovor i reakciju, ali takođe i Biro Bernske konvencije. Nedopustivo je dalje kršenje zakona Republike Srbije i međunarodnih konvencija naočigled zainteresovane javnosti.

Zakoni bi morali biti primenjivi za ovako invazivne infrastrukturne projekte, uprkos važnosti i upravo zbog valjane izvedbe osnovnih procedura od međunarodnog i nacionalnog značaja.

#Dunavac #NoviSad #Serbia #Wetlands #EvironmentalJustice #VoiceOfPeople #Citizens

#WaterProtection #BiodeversityProtection