Tuesday, December 4, 2012

EU Dunavska strategija i Srbija



DUNAVSKA STRATEGIJA I SRBIJA
U dva transnacionalna programa saradnje, Jugoistočna Evropa i Centralna Evropa (South East Europe and Central Europe) finansirano je pet novih projekata pod okriljem Dunavske strategije, sa ukupnim budžetom od preko 10 miliona EURO. Jak signal poslat је iz Srbije, izdvajanjem 19 miliona evra za projekte Dunavske Strategije imajući u vidu  budžet za pretpristupnu pomoc (IPA)  2011. Godine. Ono sto je zanimljivo jeste potpuno odsustvo transparentnosti izabranih projekata.

Nakon ulaska Rumunije i Bugarske u EU 2007, Dunav je postao “unutrašnji” vodeni put EU. Kao jedan od Transevropskih koridora (koridor VII) Dunav predstavlja osnovni vodeni put kroz teritoriju Unije. Preko reke Rajne povezan je kanalima sa Severnim morem - predstavlja direktnu vodenu vezu izmedu Severnog i Crnog mora. Plovidba i multimodalni transport su moguci na distanci od 3000 km ( od Konstance do Roterdama) od cega je dužina plovnog puta Dunava 2400 km.
Dunavski region je heterogena oblast u ekonomskom, ekološkom i kulturnom smislu. Države u podunavskom slivu dele brojne zajedničke resurse i medusobno su veoma povezane. To znači da zbivanja u jednom delu veoma brzo prenose i imaju posledice po ceo region.
U slivu Dunava živi oko 115 miliona stanovnika EU, praktično svaki peti stanovnik Unije. Život oko 20 miliona stanovnika direktno zavisi od Dunava. Obuhvata prostor od 800000 km2. Dunavski sliv je stanište oko 300 posebnih vrsta ptica.
Plovidba Dunavom dostiže samo 10% od one koja se odvija Rajnom. Izracunato je da bi povecanjem kapaciteta na putanji Crno-Severno more za 30 % oko 5 milijardi tona tereta moglo da se preusmeri na  vodeni put. Dunavska strategija nije fokusiranja samo na priobalne države uz Dunav, vec i na ceo dunavski sliv.
Strategija se zasniva na „makroregionalnom“ pristupu 1 – novom pristupu u EU koji ojačava sinergiju izmedu raznih politika i koordinira napore širokog kruga aktera (regione, opštine, medunarodne organizacije, finansijske institucije, socijalno-ekonomskie partnere i civilno društvo).
Ukupno gledajući, Dunavska strategija je osmišljena u funkciji veceg prosperiteta, bezbednosti i mira za žitelje regiona, posebno kroz jačanje prekogranične, transregionalne i  transnacionalne saradnje i koordinacije.
Strategija je istovremeno i integrisana ( pokriva i povezuje nekoliko politika) i fokusirana je ( koncentrisana na glavne teme od interesa za citav makro region).
       Dunavska strategija bi trebala da posluži kao mehanizam EU za ujednačavanje ekonomskih, socijalnih, infrastrukturnih i sigurnosnih prilika imajući u vidu 14 zemalja ( 8 zemalja članica EU i 6 zemalja koje još uvek nisu u EU)
       Nakon sukoba i razdvajanja EU Dunavska strategija ( skraćenica EUSDR) bi trebala da posluži kao strukturalni koncept za rešavanje zajedničkih izazova. Četiri strateška politička cilja su identifikovana u startu: (1) Spajanje Podunavlja; (2) Zaštita životne sredine u Dunavskoj regiji; (3) Izgradnja prosperiteta u Dunavskoj regiji,  (4) Jačanje Podunavlja.
Strukturirana kroz ova četiri stuba saradnje, Dunavska strategija pruža okvir za politiku transregionalne saradnje. Okosnica EUSDR je usmerena organizaciona struktura, na temelju zajedničke odgovornosti.  Jedanaest tematskih Prioritetnih područja čine srce Strategije, odnosno:  (1) Unutrašnji plovni putevi i železnica, putevi i vazdušni prevoz,  (2) Energija,  (3) Kultura i turizam, (4) Kvalitet voda,  (5) Ekološki rizici (6) Bioraznolikost, (7) Društvo znanja i ICT, (8) Konkurentnost i razvoj klastera, (9) Ulaganja u ljude i veštine, (10) Institucionalni kapaciteti i (11) Sigurnost.
Svakom prioritetnom oblasti koordiniraju predstavnici dve podunavske zemlje, tako da pod okriljem EUSDR, za sada funkcioni[e 11 PAC
-ova ( komisije u okviru radne grupe odredjene prioritetne oblasti), što predstavlja 11 NOVIH institucija pod pokroviteljstvom EU! ( čime se urušavaju dva od tri osnovna uslova za implementaciju Dunavske strategije: Nema novih institucija i Nema novih fondova ? Naravno, iako vrlo ograničena, sredstva nisu zanemarljiva, ukupno sačinjavajući buDžet od 2.420.000 euro, jer svi PACovi pojedinačno primaju po 220.000 euro na godišnjem nivou, što nije zanemarljiva cifra.
Ipak napredak je učinjen u korišćenju postojećih politika i programa za implementaciju Strategije EU za Dunavski region. Preliminarno je postignut  sporazum između evropskih institucija i zemalja  koje nisu članice EU, da se , koristeći programe 2014-2020 buDžeta, posebno Strukturnih fondova, oforme specijalizovane smernice NOVIH programa za još efikasnije sprovođenje Dunavske strategije.
Strategija EU za dunavski region može znacajno da doprinese ostvarenju bolje koordinacije između regionalnih i lokalnih vlasti i organizacija koje deluju u Dunavskom region i svakako bi omogucila prosperitet, održivi razvoj, otvaranje radnih mesta i bezbednost u ovoj oblasti... pod uslovom da se poštuju transparentni i ujednačeni uslovi ѕa sve učesnike.
Saradnja u dunavskom region ima dugu istoriju: Dunavska komisija je osnovana 30. marta 1856. Prvo sedište je bilo u Galcu (Rumunija), a danas je locirana u Budimpešti.  Dunavska komisija je bila jedna od prvih evropskih institucija.  Nakon proširenja 2007. Dunav je postao unutrašnji vodeni pravac EU, Balkana i ѕemalja Bliskog Istoka.
Dunav je efektivan vodeni put i izvan država članica i zajedno sa (rekom) Rajna- Majna kanalomi povezuje Severno more sa Crnim morem. Time poseduje potencijal da ojača geostratešku poziciju regiona Crnog mora.  Dunavski region predstavlja međusobno povezanu oblast sa heterogenim ekonomskim kapacitetima. Prilaz ovom regionu kao jedinstvenom makroregionu pomogao bi prevazilaženju regionalnih razlika u ekonomskim performansama i podržalo bi integrisani razvoj.

Daniela Stojkovic Jovanovic
gl.i odg.ured. casopisa Sveti Dunav





Post a Comment

„DanubeSediment” (Danube Sediment Management - Restoration of the Sediment Balance in the Danube River

Имплементација транснационалног пројекта „DanubeSediment” ( Danube Sediment Management - Restoration of the Sediment Balance in the Danub...