Povrtarstvo kao inspiracija i izvor zarade u samoodrživom domaćinstvu
Početak, kao i svaki početak još uvek je, trnovit, sa nekoliko značajnih početničkih grešaka ali istovremeno uz početničku sreću :)
Beg iz grada u selo podrazumeva niz promena u sociološkom, finansijskom, emotivnom i svakom drugom smislu. Nakon šestogodišnjeg "privikavanja" shvatila sam da je došao trenutak za promene. Od 1997. godine moj profesionalni život na sve moguće načine bio je u dodiru sa rekom Dunav, danas do Dunava me odnese jedina autohtona rečica u Vojvodini, Jegrička.
2014. godine, nakon porodične tragedije, donosim oduku da se na "neko određeno" vreme preselim u porodičnu kuću bake i deke. Mama je bila aktivni obožavalac prirode uopšte a posebno cveća, najraznovrsnijeg rastinja, čempresa, borova ali i voćnjaka.
Naše dvorište je, sa mamom kao glavnom vrtlarkom i povrtarkom raznoraznim posetiocima izmamljivalo osmehe i divljenje. Prvih godina nastojala sam da održavam mamino nasleđe...ali nažalost usled čestih putovanja a samim tim i odsustvovanja i zanemarivanja nežnijih vrsta mamin vrt je trpeo i patio a i voćnjak je već odavno tražio rehabilitaciju...
Juli 2019.
Konačno, u dogovoru sa porodicom, donosim odluku da preduzmem konkretne korake u realizaciji zajedničkog projekta u kome je Stage 1 izgradnja dva plastenika, tačnije 400 m2 zaštićenog prostora za uzgoj povrća. Nadala sam se i očekivala pomoć države kroz subvencionisani program od stane pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Ugovor je nas 150 potpisalo ..... prilično kasno imajući u vidu sezonu a naročito duge kišne periode s proleća 2019. godine tako da se postavljanje plastenika odužilo sve do polovine jula 2019. Da ne dužim, subvenciju nisam uspela da realizujem iz jednostavnog razloga kašnjenja početka i završetka projekta.
Kako god...
No comments:
Post a Comment